Predstavljamo vam još jedno u nizu pisama pod nazivom MEMOARI BABE IVKE IZ NERETVE koje za naš portal potpisuje dr. sc. Perina Vukša Nahod sa Instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje:
Dragi Ante,
nisan te, sine, ja zaboravila, nego me ova mrena muči, slabo vidin, teško mi i čitat i pisat. Morat ću doć gore to aperisat. Uvijek neki belaj. Ne znan oklen da počmen. Prvo da ti kažen da san se dobro preladila. Ludo ovo vrijeme. Čas kiša, čas sunce. Jedan dan vindjaka, drugi dan moš go odat. Ne znaš više šta bi obuko. A đed ti stalno sva vrata ostavlja otvorena ko da se u trupini rodio. I unda mene ubi promaja. A kad mu se ja ukočin, vidi ću ko će mu kuvat i prat. Taj ne diže teže od kašike.
E, počela nan korizma. Baba će ti pravo reć da se ja nisan ničega odrekla jerbo neće grijeh na usta, nego iz usta. Vidin ja da je to sve postalo neka moda. Odriču se cukra i svakakvije bakrača samo da smršave jedno pe kila šta su natukli preko zime. Nije Bog mačak. Bolje bi in bilo da manje suju i daju ruke starijima i oviman kojima je potreba, da izmole koju krunicu ili odu na put križa i da malo manje govore protiv konšija.
A naj su mi luđi ovi šta se odreknu cigara, pa onda opet počmu pušit čin žudije panu. E, moj Ante, ja to ne mogu svatit. Pa ako si izdržo 40 dana, koji te vrag tenta da opet to iđeš radit?! A bolje bi in bilo da ako već puše, puše pravi duvan. Tvoj je pranđed volio pušit duvan. Ja ti ga nisan volila jer san morala radit oko njega. On bi ti se šušio. Nizalo bi se na špag, i unda lis po lis naniži, unda bi se u toru, u štalan, razgrnilo i šušilo u ladu, nije ko sad na struju, unda bi se lijepo ka je bilo jugo, kiša, jeseni, zimi, i lijepo u kužini, u dimari, demetalo na koljeno, cijela familja, i unda lis po lis, ne smiješ kad je bura, on bi se lomio, i kad ne bilo juga, unda bi ga samo malo poštrapo, samo malo da popusti, i rukan po koljenu, i lijepo u ne bale sveza pa se vozilo u Metkoviće u duvajnsku stanicu sve na vesla. Ja znan, unda bi se đeca radovala, ćaća bi pokonji unda tek donio jabuka prvi put. Govorio je: demetajte duvan – dobi ćete jabuka. A danas se niko normalan ne veseli jabukama.
Nego, pročitala san da je Mjesec hrvatskoga jezika. Lijepo, i treba se čuvat ovaj naš jezik i sve naše govore. A kaže mi nevjesta da ti curi nije jasno kako u nas u Neretvi neko kaže bilo, a neko bijelo. Lijepo joj istumači da lijeva strana govori ijekavicon, a desna ikavicon, iako se te ikavica proširila i preko Neretve. Svako selo svoj govor imade, a neki su i slični. Ovisi ko je su kijen bio u dodiru. Tako će ti Vidonje, Slivno i Mihalj govorit bijelo, a nema pesto metara dalje Otok, Trn, Blace bilo. Ima i drugih razlika: mi karemo šugoman, motun, šparoga, a Donjani šugaman, matun, sparoga. Slivanjci imaju slovo koje nije postojalo u abecedi: ko neko meko š: pa oni kažu śedi, śekira, śutra. Baba ti Kata iz Opuzena ne razlikuje č i ć pa ka piše nešto umjesto kvačice stavi ravno. A u Metkovićiman ti je sve pomiješano sada, naselilo se iz Ercegovine i osvaklen. Ali baba ti svakog more poznat po govoru. Ja se svoga ne sramin iako nam se znadu rugat i po novinaman i po televiziji. Sjećaš se i ti kako si mi govorio – ne kaže se baba cukar, nego šećer; ne kaže se teća, nego lonac; nije šporko, nego prljavo; nije katriga, nego stolac; nije kušin, nego jastuk; nije spuž, nego puž; nije bječva, nego čarapa; nije garoful, nego karanfil; nije beškot, nego dvopek… A da baba ne govori ovako, izgubile bi se sve naše starovičke riječi. Danas ljudiman plaćaju da zapisuju te riječi. I treba što više doktora da izliječe ove naše govore. A vama mladima bi bilo bolje da vježbate taj govor da se malo obnovi. A i curu ćemo ti naučit kad dođe vamo.
Iđen se sa malo odmorit. Viknu ti majka i ćaća na me da legnen. Prevalin se ja na kauč, opružin se, al ne mogu zaspat, đe ću zaspat popodne. Pogledan štogod na televiziji, ali nema ništa. Ne znam koga vraga plaćan preplatu. Sve ću isključit. Najbolje je da se vratimo na staro. Voda iz čatrnje, maškadur i šterike. Je da nan je život bio težak, al bio je i slađi.
Po običaju šaljen ti malo glavatoga, kelja, salate i pohovanog, znaden ja da ti to voliš. Kupila sam ti teksas-jaknu za na proljeće, a u žepu ti je koja kuna da i curi štogod kupiš.
Čuvajte se i jedite kašikon!
Pozdravlja vas
baba Ivka
