Da li pratite Žnk Neretvu iz daleke nam Irske?
Naravno da pratim, ja sam još dio kluba, u svakodnevnom sam kontaktu sa upravom kluba i tajnikom. Taj klub sam stvorio, zajedno sa mojim igračicama, upravom, tajnikom, ostalim trenerima i postigao dobre rezultate tako da nema dana da se ne čujem s nekim iz kluba, to je jače od mene, ja sam za taj klub živio 24 sata na dan. Žao mi je i teško šta nisam s njima, ali nogomet je takva igra da čovjek treba non stop ulagat u sebe bilo kao igrač ili trener, tako da sam ja u mom slučaju odlučio uložit u sebe i jedno vrijeme pratit ostale profesionalne klubove kako rade, skupljat šta više informacija i širit znanje pa možda opet jednog dana budem u prilici sve to prenijet na igračice Žnk Neretve. Ja imam Uefa B licencu tako da sam upravo polaznik i na Hrvatskoj nogometnoj akademiji i za Uefa A licencu.
Drugi dio prvenstva nije dobro počeo?
Da sam se nadao boljim rezultatima, jesam, ali opet trebamo znat da smo u kupu i prvenstvu igrali protiv dvije odlične ekipe Žnk Splita i Žnk Agram Zagreb jedine ekipe koje koliko-toliko mogu parirat Žnk Osijeku. Iskreno nadao sam se boljem rezultatu protiv Marjana, ali vidi se da se i oni dižu i ja im od srca želim da izbore ostanak, pogotovo jer su počeli puno ulagat i radit sa mlađim sekcijama šta me jako raduje. Zadnja utakmica doma protiv Viktorije iz Slavonskog broda je pokazala da oni nisu slučajno u borbi za tu četvrtu poziciju iako iskreno mislim da je glavni razlog promjena trenera, tu ciljam da trener Josip Radić nije imao vremena za napravit dobru pripremu za tu utakmicu. Jako puno sam radio na pripremi mojih utakmica tako da sam dobro upoznat sa snagom drugih ekipa, jako ih dobro poznajem, iako moj moto je da se više fokusiram na moju ekipu da iz njih izvučem maksimum, da na terenu izgledaju ko prava klapa, da se u njima vidi ta želja za pobjedom.
Trener Duško Mijoč?
Šta reći o čovjeku kojeg sam ja osobno doveo u klub, od početka je bio moja desna ruka.
Šta mislite o kvaliteti Ženskog nogometa u Hrvatskoj?
Kakav je bio prije 3-4 godine i sada sigurno da raste. Nebi pričao o kvaliteti, već više o rastu ženskog nogometa na račun novih klubova, novih sekcija u klubovima,pogotovo mlađih sekcija… Imamo svakim danom sve više i više registriranih nogometašica šta me jako raduje. Mislim da bi se ženski nogomet u Hrvatskoj morao puno ozbiljnije shvacati, puno bi mu se više trebalo obraćati pozornost. Ima nas puno koji volimo ženski nogomet, koji radimo puno na njegovoj promociji samo trebamo podršku! Klubovima treba podrška ljudi iz HNS-a koji su za taj posao plaćeni, trebamo održat na životu sve postojeće klubove i osnivati nove.Tu su jako važni treneri i ljudi koji su u tim klubovima. Pa ja prvo šta sam napravio je da sam okupio odličnu ekipu oko sebe, tu u prvom redu mislim na upravu, tajnika i ostale suradnike koji su svoje slobodno vrijeme provodili u klubu. Onda su na redu došle naše igračice i mukotrpan rad. To je ključ uspjeha! Nema nam napretka ako danas naprimjer u Slavoniji ugasimo jedan klub a u Metkoviću osnivamo drugi, samo se vrtimo u krug. Ali naravno da tu ne možemo očekivat i čekat pomoć samo od HNS-a, tu nam treba pomoć županije, grada i drugih institucija.
Hrvatska ženska reprezentacija?
Većinu cura znam i upoznat sam sa njihovim igračkim kvalitetama, tako da bi rekao da imamo dobru reprezentaciju, ali ne može se ništa napravit preko noći, tu nas čeka mukotrpan posao, jer se prije kod nas krivo radilo, kako u klubovima tako i u reprezentaciji. Kako mislite? Pa sve se vrtilo oko seniorka a to nije dobar put, naravno da za tako nesto nisu krive igračice,izbornici,treneri…krivi su oni koji su takvu politiku provodili. Kako se kuća gradi iz temelja tako bi i u nogometu trebalo počet radit od mlađih uzrasta, ako ne budemo imali kvalitetne mlade reprezentativne selekcije nećemo nikad imat kvalitetan ženski nogomet u Hrvatskoj, a potencijal se ne razlikuje puno od muškog nogometa, potencijala ima itekako. Treba dat podršku izborniku Božidaru Miletiću jer u mojim dosadašnjim razgovorima s njim mislim da imamo jako slična razmišljanja o tome.
Da li se vidite u nekoj od selekcija?
Naravno da vidim, ja šutim, radim i ponavljam ulažem u sebe pa ako to netko od njih vidi i misli da mogu pomoći ja sam na raspolaganju, ako ne ja opet imam svoj cilj, jer iskreno ne radim ja ovo da čekam da me netko iz HNS-a nazove. Uostalom nogomet je nepredvidljiv, danas ste na jednom kraju svijeta sutra na drugom. Ja imam svoj cilj, imam neke kontakte koje nisu vezane samo za ženski nogomet.
Šta trenutno radite u Irskoj i kakav je život?
Trenutno sam u pregovorima sa dva profesionalna kluba iz Irske pa bi brzo trebao znati na čemu sam, naravno već sam dobio i posao van nogometa, puno mi je pomogao prijatelj iz djetinjstva koji je tu duže vrijeme. Najvažnije mi je da sam zajedno sa suprugom i djecom, stvarno uživamo. Puno je obaveza oko djece, supruga ima odličan posao tako da se trenutno tu vidimo na duže vrijeme.
Ženski nogomet u Irskoj?
U Irskoj se nogomet nalazi tek na četvrtom mjestu, iako će se to za nogomet u ovoj zemlji vrlo brzo promjeniti na bolje. Imaju kvalitetne lige, imaju velik broj igračica, a najvažnije od svega imaju infrastrukturu. Kod njih svako selo ima stadion, vecina njih ima terene sa pravom i umjetnom travom. Uvjeti za rad su odlični, gdje su daleko ispred nas. Jako puno su počeli ulagat u nogomet bilo da se radi o muškom ili ženskom. Tu su ispred nas, ali ponavljam da mi imamo urođeni talenat za sport, ali je problem sve ostalo. Kod nas većina ženskih nogometnih klubova nema nikakvih svojih terena, a ovi koji imaju uvijeti su jako loši.
Možete li nam nešto reći o životu u Irskoj?
Irci kao narod su dosta slični nama, nemamo jos nikakvih loših iskustava.
Naravno da nije lako otić tako daleko sa troje male djece ali kad vas sve dočeka spremno kad ste se dobro isplanirali oko svega puno vam je lakši pocetak.
Najvažnije sta morate imat to je strpljenje, oni žive nekim laganim životom, kod njih nema žurbe nema stresa. Teško je dobiti kuću za najam ali mi smo imali sreće pa smo po samom dolasku našli predivnu kuću odmah blizu škole. Djeca se jako brzo prilagode, pogotovo kad su mlađa. U prometu su jako paŽljivi i usporeni, puni strpljenja.
Morate bit spremni na vremnsku prognozu koja se mijenja svakih 3 sata, ujutro zna bit sunce bez da vidite oblaka na nebu, već za 2-3 sata imate kišu, da bi popodne ponovo bilo sunce. Radnik je ode jako zaštićen, jednostavno koliko radiš toliko imaš, većina radnika ima tjednu plaću. Ako ste medicinski radnik poput moje supruge puno je lakše jer je to posao koji je jako tražen i dobro plaćen. Hrana, piće, garderoba je kao i kod nas, dok najmovi kuća, stanova su jako skupi. Auta su im povoljnija nego kod nas, ali su im osiguranja jako velika.
Mi smo u gradu Tullamoru, koji se nalazi u sredini Irske tako da su nam svi veliki gradovi poputa Dublina, Galwaya, Corka jako blizu.
Osjećate li već malo nostalgije prema našem Metkoviću i dolini Neretve?
Nostalgije će uvijek bit, sigurno da mi obitelj, prijatelji, kumovi jako nedostaju, nedostaje mi nogomet, nedostaje mi naša kava, ali u životu nije sve onako kako zamišljate.
Pratim svakodnevno šta se događa, pratim politiku, pratim sport tako da sam tu i dalje “IN”.
Ja i moja obitelj smo izabrali novi život, novi početak, pa tko zna gdje ćemo bit ponovo za 2-3 godine. Najvažnije od svega je zdravlje i to je ono šta želim svima u našem gradu, našoj Dolini…
